Odbor za pravne poslove I ljudska prava




Yüklə 200.25 Kb.
səhifə1/5
tarix25.04.2016
ölçüsü200.25 Kb.
  1   2   3   4   5
Ograničen pristup

[preliminarni dokument]

AS/Jur (2010) 46


12. decembar 2010.

Ajdoc46 2010




Odbor za pravne poslove I ljudska prava



Nehumano postupanje prema ljudima i nelegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu*
Izveštaj – preliminarna verzija

Izvestilac: G. Dik Marti, Švajcarska, Liberalno-demokratska alijansa za Evropu



A. Preliminarni nacrt rezolucije
1. Parlamentarna skupština je sa krajnjom zabrinutošću primila otkriće bivše tužiteljke Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugodslaviju (MKTJ), koja je navela da su tokom sukoba na Kosovu počinjeni ozbiljni zločini, uključujući slučajeve trgovine ljudskim organima, zločine koji su do današnjeg dana ostali nekažnjeni i u vezi sa kojima nije vođena nikakva ozbiljna istraga.
2. Dalje, prema navodima bivše tužiteljke, pomenute zločine su počinili pripadnici paravojne formacije poznate pod nazivom “OslobodiIačka vojska Kosova” (OVK), protiv lica srpske nacionalnosti koja su do kraja oružanog sukoba ostala na Kosovu i koja su zarobljena od strane OVK.
3. Prema informacijama koje je prikupila Skupština, kao i na osnovu dosadašnjih rezultata istrage koja je u toku, postoje brojne konkretne i međusobno usaglašene indicije koje potvrđuju da je izvestan broj Srba i kosovskih Albanaca bio zarobljen i držan na tajnim lokacijama na teritoriji severne Albanije, u zatvorskim objektima pod kontrolom OVK. Ova lica su bila izložena nehumanom I degradirajućem postupanju pre nego što su konačno nestala.
4. Brojne indicije po svoj prilici potvrđuju da su, u periodu neposredno po okončanju oružanog sukoba, a pre nego što su međunarodne snage realno mogle da preuzmu kontrolu nad regionom i ponovo uspostave kakav-takav red i zakon, nekim zarobljenicima vađeni organi, koji bi potom bili poslati u inostranstvo radi transplantacije. Pomenuto odstranjivanje organa vršilo se na teritoriji Albanije, na jednoj klinici u blizini mesta Fushe-Kruje.
5. Ova kriminalna aktivnost, koja se odvijala zahvaljujući haosu koji je vladao u regionu, na inicijativu pojedinih lidera OVK povezala se sa organizovanim kriminalom i nastavila se, iako u drugačijim oblicima, sve do danas, što pokazuju rezultati aktuelne istrage Euleksa u vezi sa klinikom “Medicus” u Prištini.
* Pojam Kosovo u ovom tekstu će se koristiti za teritoriju, institucije i stanovništvo u skladu sa tumačenjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i bez prejudiciranja statusa Kosova.
6. Iako je početkom ove decenije već bilo pojedinih konkretnih dokaza o takvoj trgovini, pripadnici međunarodnih snaga zaduženih za ovaj region nisu našli za shodno da detaljno ispitaju pomenute okolnosti, ili su to učinili samo delimično I površno.

7. Naročito tokom prvih godina svog prisustva na Kosovu, međunarodne organizacije odgovorne za bezbednost i vladavinu prava (KFOR i UNMIK) morale su da se suoče sa ključnim strukturalnim problemima i ozbiljnim nedostatkom osoblja kvalifikovanog za obavljanje zadataka u okviru njihovog mandata, a konstantna rotacija osoblja dodatno je otežavala njihov posao.



8. Predstavnici MKTJ su počeli da vode inicijalnu istragu na licu mesta u cilju eventualnog otkrivanja tragova potencijalne trgovine ljudskim organima, ali su posle izvesnog vremena prekinuli istragu. Elementi dokaza pronađenih na lokaciji Rripe u Albaniji uništeni su, te su kao takvi postali neupotrebljivi za detaljnije analize. Nije vođena nikakva dalja istraga u vezi sa ovim slučajem, iako ga je bivša tužiteljka MKTJ smatrala dovoljno značajnim da bi na njega skrenula pažnju javnosti i obelodanila ga u svojoj knjizi.
9. Tokom odlučujuće faze oružanog sukoba, NATO je preduzeo akciju u formi vazdušnih napada, dok je OVK, kao de facto saveznik međunarodnih snaga, izvodila operacije na zemlji. Nakon odlaska predstavnika srpskih vlasti, međunarodna tela zadužena za bezbednost na Kosovu snažno su se oslanjala na vladajuće političke snage na Kosovu, koje su većinom činili bivši lideri OVK.
10. Predstavnici međunarodnih organizacija na Kosovu favorizovali su pragmatični politički pristup, smatrajući da po svaku cenu treba dati prednost kratkoročnoj stabilnosti, pri čemu su žrtvovana neka važna načela pravde. Veoma dugo nije urađeno gotovo ništa u smislu ispitivanja dokaza koji su ukazivali na potencijalnu umešanost pripadnika OVK u zločine protiv srpskog stanovništva i protiv pojedinih kosovskih Albanaca. Neposredno po okončanju sukoba, faktički u trenutku kada je OVK imala imala isključivu kontrolu na terenu, bilo je mnogobrojnih slučajeva namirivanja računa među različitim frakcijama, kao i odmazde prema pojedincima koji su, bez ikakvog suđenja, smatrani za izdajice jer su bili osumnjičeni za kolaboraciju sa Srbima, odnosno sa prethodnom vlašću.
11. EULEKS, koji je krajem 2008. godine preuzeo određene funkcije u sektoru pravosuđa od UNMIK-a, nasledio je tešku i osetljivu situaciju, naročito na planu borbe protiv teških oblika kriminala: nedovršene izveštaje, izgubljene dokumente, neprikupljena svedočenja. Takvo stanje moglo bi imati za posledicu veliki broj zločina koji će možda ostati nekažnjeni. Nedovoljno su istražene ili uopšte nisu istražene veze organizovanog kriminala i predstavnika političkih institucija. Takođe, malo je ili nimalo vođena istraga u slučajevima ratnih zločina počinjenih protiv Srba i kosovskih Albanaca smatranih za kolaboracioniste ili za rivale dominantnih frakcija. Ovo poslednje pitanje do današnjeg dana predstavlja istinsku tabu temu na Kosovu, iako svi o tome pričaju – nezvanično i veoma oprezno. Izgleda da je tek nedavno EULEKS načinio određene pomake u tom smislu, i iskreno se nadamo da politički razlozi neće predstavljati prepreku u njihovom radu.
12. EULEKS-ov međunarodni tim tužilaca i istražitelja zadužen za istraživanje navoda o nehumanom postupanju, uključujući navode o potencijalnoj trgovini ljudskim organima, ostvario je određeni napredak, naročito u smislu dokaza o postojanju tajnih zatvora OVK u severnoj Albaniji, gde je, kako se tvrdi, bilo slučajeva nehumanog postupanja, pa čak i ubistava. Međutim, istražitelji ne nailaze na spremnost albanskih vlasti na saradnju, koja bi bila veoma poželjna.
13. Užasni zločini počinjeni od strane srpskih snaga, koji su pokrenuli veoma snažna osećanja širom sveta, uticali su na uverenje (koje se reflektuje I u stavovima pojedinih međunarodnih agencija) da je samo jedna strana činila zločine, dok je druga strana bila u ulozi žrtve, tj. potpuno nedužna. Realnost, međutim, nije crno-bela, već daleko složenija.
14. Parlamentarna skupština snažno podržava potrebu za apsolutno beskompromisnom borbom protiv nekažnjivosti za učinioce teških povreda ljudskih prava, i ističe da činjenica da su ti zločini počinjeni u kontekstu žestokog sukoba nikako ne može da opravda eventualnu odluku o neprocesuiranju bilo kog lica koje je počinilo takva dela (videti Rezoluciju 1675 iz 2009.).
15. Ne može i ne sme da postoji jedna pravda za pobednike, a druga za poražene. Po okončanju svakog konflikta svi zločinci moraju da se procesuiraju i da odgovaraju za svoje nezakonite radnje, bez obzira na to kojoj su strani pripadali i bez obzira na političku ulogu koju su preuzeli.
16. Pitanje koje, sa humanitarnog stanovišta, ostaje najakutnije i najosetljivije, jeste pitanje nestalih lica. Od preko 6.000 slučajeva nestalih lica u evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), približno 1.400 je pronađeno među živima, dok je 2.500 tela pronađeno i identifikovano. U većini slučajeva reč je o žrtvama albanske nacionalnosti, čija su tela pronađena u masovnim grobnicama u oblastima pod srpskom kontrolom i na teritoriji Kosova. Još uvek se ne zna sudbina gotovo 1.900 lica nestalih tokom sukoba (od kojih su približno dve trećine kosovski Albanci). Ovom broju treba dodati gotovo 500 lica nestalih nakon dolaska KFOR-a 12. juna 1999, od toga oko 100 kosovskih Albanaca i približno 400 nealbanaca, većinom Srba.
17. Očigledno je da još uvek postoji nedovoljna saradnja između međunarodnih agencija sa jedne strane i kosovskih i albanskih organa vlasti sa druge, u rasvetljavanju sudbina nestalih lica. Za razliku od Srbije, koja je konačno prihvatila saradnju, ispostavilo se da je daleko komplikovanije sprovesti otkopavanja na teritoriji Kosova, te da je to, barem prema dosadašnjem iskustvu, nemoguće uciniti na teritoriji Albanije. Saradnja kosovskih vlasti je nedovoljna, a naročito u pogledu potrage za gotovo 500 lica koja se zvanično vode kao nestala nakon sukoba.
18. Radnoj grupi za nestala lica, formiranoj od predstavnika MKCK I EULEX-ove Kancelarije za nestala lica, neophodna je široka i bezrezervna podrška međunarodne zajednice kako bi se prevazišla nekooperativnost obe strane. Utvrđivanje istine i pravo porodica oštećenih da bar dostojno ožale svoje najbliže jesu vitalni preduslov za pomirenje među etničkim zajednicama I za mirnu budućnost u ovom delu Balkana.

19. Skupština stoga poziva:
19.1 države članice EU i druge države učesnice:
19.1.1 da EULEKS-u obezbede odgovarajuće resurse, u smislu logistike i visokokvalifikovanog osoblja, neophodnih za ostvarenje izuzetno kompleksne i važne uloge koja je poverena EULEKS-u;
19.1.2 da EULEKS-u postave jasan cilj i pruže mu političku podršku na najvišem nivou u cilju beskompromisnog obračuna sa organizovanim kriminalom i zadovoljenja pravde bez obzira na političku celishodnost;
19.1.3 da stave na raspolaganje sve resurse neophodne za realizaciju efikasnih programa zaštite svedoka;
19.2 EULEKS:
19.2.1 da istraje u svom istražiteljskom radu, ne obazirući se na funkcije eventualnih osumnjičenih niti na poreklo oštećenih, te da učini sve kako bi se rasvetlili slučajevi prisilnih nestanaka, indicije o trgovini organima, navodi o korupciji, kao i o sprezi organizovanog kriminala sa političkim krugovima;
19.2.2 da preduzme sve mere u cilju efektivne zaštite svedoka i da pridobije njihovo poverenje;
19.3 MKTJ: da u potpunosti sarađuje sa EULEKS-om, naročito pružanjem na uvid informacija i dokaza kojima raspolaže, a koji bi mogli da budu od pomoći EULEKS-u u procesuiranju lica odgovornih za zločine u njegovoj nadležnosti;
19.4 srpske vlasti:
19.4.1 da učine sve napore kako bi uhvatile preostale begunce optužene za ratne zločine pred MKTJ, konkretno Ratka Mladića i Gorana Hadžića, čije izmicanje pravdi i dalje predstavlja ozbiljnu prepreku u procesu pomirenja, a na koje se često pozivaju vlasti drugih zemalja kako bi opravdale sopstveni nedostatak efikasnosti u domenu pravosuđa;
19.4.2 da tesno sarađuju sa EULEKS-om, naročito u smislu prosleđivanja svih informacija koje bi mogle pomoći u rasvetljavanju zločina počinjenih tokom i nakon sukoba na Kosovu;
19.4.3 da preduzmu neophodne mere u smislu sprečavanja odliva informacija u medije o detaljima istrage u vezi sa Kosovom, a koji mogu da nanesu štetu saradnji sa drugim organima vlasti, te kredibilitetu istrage u celini;
19.5 vlasti u Albaniji i na Kosovu:
19.5.1 da bezrezervno sarađuju sa EULEKS-om i sa srpskim vlastima u okviru procedura čiji je cilj utvrđivanje istine o zločinima počinjenim na Kosovu, bez obzira na poznato ili pretpostavljeno poreklo osumnjičenih i oštećenih;
19.5.2 naročito, da preduzmu odgovarajuće radnje kao odgovor na EULEKS-ove zahteve za pravosudnu saradnju u vezi sa kriminalnim aktivnostima navodno počinjenim u komandi OVK u Albaniji;
19.5.3 da otvore ozbiljnu i nezavisnu istragu radi utvrđivanja potpune istine o navodima, ponekad konkretnim i specifičnim, koji se odnose na postojanje tajnih zatvora u kojima su lica sa Kosova – kako srpske tako i albanske nacionalnosti – navodno bila izložena nečovečnom postupanju za vreme i neposredno nakon sukoba. Ovom istragom mora da bude obuhvaćena i provera isto tako specifičnih i konkretnih navoda o trgovini ljudskim organima, za koju se tvrdi da se tokom pomenutog perioda odvijala na Kosovu, a delimično i na teritoriji Republike Albanije;
19.6 sve države članice Saveta Evrope, kao i zainteresovane države u statusu posmatrača:
19.6.1 da blagovremeno odgovore na zahteve za pravosudnu saradnju dobijene od strane EULEKS-a i srpskih vlasti u okviru njihovih aktuelnih istraga o slučajevima ratnih zločina i trgovine ljudskim organima; zakasneli odgovori na ovakve zahteve nerazumljivi su i nedopustivi sa stanovišta važnosti i urgentnosti međunarodne saradnje na planu obračuna sa ovako ozbiljnim i opasnim oblicima kriminalnbog delovanja;
19.6.2 da sarađuju sa EULEKS-om u njegovim naporima na planu zaštite svedoka, naročito u slučajevima kada konkretna lica više ne mogu da žive u regionu, te moraju da dobiju novi identitet i da se presele u drugu državu;
20. Skupština, imajući u vidu činjenicu da trgovina ljudskim organima danas predstavlja izuzetno ozbiljan svetski problem koji je u očiglednoj suprotnosti sa osnovnim standardima ljudskih prava i dostojanstva, pozdravlja i podržava zaključke zajedničke studije koju su Savet Evrope i UN objavili 2009. godine. Skupština je naročito saglasna sa zaključkom da je neophodno ustanoviti odgovarajući međunarodnopravni instrument koji bi definisao dela trgovine ljudskim organima, tkivima i ćelijama, te propisao mere u smislu prevencije takve trgovine i zaštite njenih žrtava, kao i krivičnopravne mere u smislu procesuiranja njenih učinilaca.
B. Memorandum – obrazloženje g. Dika Martija


Sadržaj
1. Uvodne napomene – pregled
2. Uvodni komentar o izvorima
3. Detaljni nalazi naše istrage
3.1 Opšti prikaz
3.2 Frakcije u okviru OVK i povezanost sa organizovanim kriminalom
3.3 Zatvorski objekti i nečovečno postupanje prema zarobljenicima
3.3.1. Zatvori OVK za vreme rata

  1   2   3   4   5


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©www.azrefs.org 2016
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə